С` благословом архимандрита Николаја Николића припремио монах Рафаило Пејчић
- 2014 -
САДРЖАЈ:
- СРБИЈА ПРЕД ПОНОРОМ – позив за спас
- Пропратимо мало како су текла историјска догађања
- Стање у „СПЦ“
- У чему се огледају новотарије?
- СА КИМ ЖЕЛЕ ДА НАС УЈЕДИЊУЈУ
- Поставља се овде питање над свим питањима:ГДЕ ЈЕ ИЗЛАЗ?
______________________
Драга браћо и сестре,
Знам да сте многи и бољи и писменији у овој области и надаренији, али ја се усудих да пишем ово из два разлога:
- Дубоко сам уверен да као народ стојимо на рубу амбиса и да ако учинимо само корак у правцу у коме се иде падамо страшније но и у једном претходном паду, чини се без могућности за исправљање и повратак.
- Од самог мог рођења (1946.год) па на овамо стално је присутно некакво гушење да не могу да се осећам Србином, да не могу да кажем да сам Србин (сем каостатистички податак), а да при том не будем окарактерисан као „великосрбин”. Да не могу да се сећам Православних предака и да знам историју и дела њихова за рoд србски. Ако се нешто и сазна то су маргиналне и безначајне ствари. Суштина свега – Православна вера, као основни темељ, сваког налретка појединца, породице, друштва и државе је строго затрпавана велом заборава, замагљивана неистином. Досадило ми је дакле ово и сада ја исповедам да сам Србин православне вере, духовни потомак Светог Немање и Светог Саве.
Оно што су они исповедали, исповедам и ја; оно што су они анатемисали, анатемишем и ја.
Монах Рафаило Пејчић
***
1. СРБИЈА ПРЕД ПОНОРОМ – позив за спас
Историја рода србског обилује, када је то било потребно, одсудним и неодступним одбранама. Много је таквих примера, подсећамо само на пар њих.
Косовски бој је цео одсудна одбрана вере Православне у коју са пуном савешћу о томе улазе витезови и сваки ратник, о чему народна песма каже: „Сјутра мислим поћи на Косово за хришћанску веру погинути”.
Пример из Првог светског рата: Приликом одступања србске војске према југу, код изненадног напада Бугарске (3. царевине, поред Аустро-угарске са севера и Немачке са запада), један командир вода је добио задатак да поседне положаје и штити леви бок србској одступници. На том правцу наилазио је бугарски пук. Са положаја командир вода, рањен извештава предпостављену команду да их је већина изгинула и да не могу да одрже положаје. Добио је одговор да остану и даље на положајима.
Пример одбране града Београда у Првом светском рату: Пред налетом далеко надмоћнијег непријатеља – Аустроугарске, мајор Гавриловић издаје овакву кратку заповест: „Војници, јунаци, наш пук је избрисан из списка живих. Ви немате више да се бринете за своје животе. Напред у јуриш за славу и спас Београда”.
Овакви примери јунаштва и херојства могу имати само људи са чврстом истинском вером у господа Исуса Христа.
По светим оцима, по мери колико је човек у вери, толико добијаљубав хришћанску
према ближњим својим. Они који у себи имају чврсту и непоколебљиву веру, њихова љубав прелази породичне оквире и они имају љубав према читавом роду србском. Читав род србски њима је ближњи. Тако се рађа прави патриотизам у коме верујући свесно приноси себе као свесну жртву и полаже живот свој за своје ближње – за све Србе. Општи интереси се јасно сагледавају и они су у првом плану.У срцима оних који вере немају влада хладноћа, плашљивост, кукавичлук, склоност ка бекству и сва му је сконцентрисаност и пажња на лични интерес, профитерство и стицање по сваку цену. Православна вера дакле има пресудан значај за развој правог патриотизма и одбрану земље. Данас у Србији ништа није тако угрожено као што је вера Православна. Она стоји пред уништењем, а без ње нема спасења душе, а ни Срба неће бити. Време и свеукупне околности изискују одсудну одбрану вере Православне – изворне, непромењене онакве какву је Свети Сава примио од Св. Отаца и Апостола, и предао Србима за сва времена.
Пропратимо мало како су текла историјска догађањаАко је историја учитељица живота, нечему би требала да нас научи.У време стварања србске државе, отац државе и народа србског кнез Стефан Немања стара се да Православље заживи у свакој породици у сваком појединцу као приоритет над свим приоритетима. Сав живот, лични друштвени, верски, државни и међусобни односи заснивани су строго по Православним Хришћанским начелима. Одступање од тога представљала је срамоту и појединца и породице, презир средине и тежак опстанак у њој. Хришћанске врлине (смерност, дарежљивост, чистота морала, милосрђе, уздржљивост, кротост, трпељивост, ревност у вери и молитви) су биле нешто што је представљало вредност у мери у којој се поседују. Људи су се мерили по врлинама.
И у том времену србски народ није остављан на миру. Вековни човекомрзац не могући да подноси ово, уједињује војске западних властодржаца за борбу против Немањине Православне Србије са намером да је разоре и униште.
Србску војску и србску државу предводи човек, који је у свему усвојио хришћански Православни живот и за себе и за својеподанике. Он са бројчано мањом војском односи победе и на Западуи на Истоку. Утврђује и проширује границе на етнички србским територијама. Чисти земљу од сваке јереси и иноверја. Народ се умножава, држава постаје све јача. Ово овако бива јер кнез са својомвластелом живећи по Богу и као Православни хришћанин има за помоћника Бога Непобедивог.
Предајући свом сину Стефану Првовенчаном царство (државу и војску) на управу, благосиљајући између осталог благословио је да Анђео чувар његових пукова, по милости Божјој, предводи сада пукове Стефана Првовенчаног. Трајало је то све до цара Душана. Неки га зову „Силни”. Та сила трајала је док се благочестиви отац Стефан Дечански живећи и молећи се строго у Немањићком Православном духу молио Богу за успех србске војске.
Када је Душан савладан властољубљем и сујетом погазио и огрешио се о изричитој заповести Божјој: „Поштуј оца свог и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи”, бива подвргнут проклетству и бива отрован. Његово царство је раскомадано, а до тада непобедива војска бива разбијена (на Марици 4000 турске предходнице из покрета напада ноћу и потпуно разбија 12 000 тешких србских оклопника).
Наравоученије је јасно: Док су цареви живели по заповести Божјој и народ устројавали таквим животом, народ је растао, множио се, држава напредовала ијачала, благостање и мир владали су србским просторима. Кад је цар посрнуо и огрешио се цео народ је испаштао. Настају ратови који се губе, прогони, пљачке, ропство и никад мира.
У време Првог србског устанка на чело устанка стајe Карађорђе, честит вожд, чије је начело владања – правда, поштење и честитост. Када су устаници освојили један град, у напуштеној турској кући нашли су дете у колевци и известили су Карађорђа. Карађорђе је пришао колевци и по старом србском обичају ставио динар на чело детету и наредио неком од устаника да стигне турску колону и преда дете Турцима. Карађорђева војска се молила Богу и пре боја и после боја благодарила за успех. Однос снага је увек био у корист Турака, а успех на страни Карађорђеве војске. У време тешке болести када је био оборен у постељу, наређивао је да се поседну стратегијски положаји – планински венци, лако брањиви, а фронт одбране сужава.
Милоје Петровић задужен за војни део устанка (као министар војске) већ је покуповао према Нишу нека имања и воденице. Не желећи да се одрекне тога, развлачи фронт одбране по истуреним и тешко брањивим положајима. У време напада турске војске он повлачи одатле свој део војске. Тако је на Чегру оставио војводу Синђелића самог. Турска војска брзо пробија одбрану, пресеца и поново осваја територију и чини освету где год пролази. Земља као да је поцрнела од несахрањених лешева и народа и војске. Са тим су дошле и заразне болести и нови помор од болести. То је била цена непослушања, похлепе, ратног профитерства и стављање личних интереса испред општих. Узрок: слабија вера и повлађивање пороцима и страстима.
За вођу Другог србског устанка Срби бирају Милоша Обреновића склоног властољубљу и нечистом животу. Он је по повратку Карађорђа у земљу организовао његово убиство. Све Карађорђеве војводе јуначког и честитог држања уклонио је убиствима или предајом Турцима. Са таквим особинама он се окреће себи сроднима. Окреће се Аустрији и Европи. То даље повлачи одлазак синова честитих србских домаћина на школовање у западне земље. Ту се срећу са већ одавно палим моралом и безбожништвом и као школовани то доносе и у Србију.
После Првог светског рата краљ Александар Карађорђевић, као краљ победничке војске, био је у ситуацији да формира државу Србију на просторима где живи србски народ, који је до тада био често под туђинским управама. Војвода Живојин Мишић после обиласка загребачке области даје краљу следећи извештај:
- Citat :
- „Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко жалостан што смо ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш…ствар је пропала… Ништа се не може зајазити, ничим што би јој се понудило. Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја.
Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу. Границе ће бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где кажу језик и обичаји, традиција и најзад где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго. А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити…. Ти су људи сви одреда, незајажљиви, прозирни као чаша и у тој мери толико лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.
Не заборавите величанство, моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати…”
Краљ није послушао свог најумнијег генерала који је једнако добро знао оно што треба да зна најнижи старешина и оно што треба да зна начелник генералштаба. Није слушао ни свог оца краља Петра Првог.
http://facebookreporter.org/2014/04/09/%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85-%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC-%D0%BF/